VRIJEDI PROČITATI - I OGLEDALO JE PROZOR SA ZAPREKOM OD SREBRA - VRLO POUČNA PRIČA

Ljudskost i karakter su najljepše karakteristike koje Insan može imati! Znaju to svi, samo što te osobine nemaju svi. Neki se bez toga i rodiju ali mnogi ljudi te osobine izgube vremenom i mijenjanjem svog materijalnog stanja.... znate ono, daš mu prst on bi htjeo i ruku!
     Čuo sam jednom, nije važno ko i kada je to bio, u kojoj zemlji ili gradu je to bilo, ali ću ja priču ispričati kao da je Lukavačka a ličnosti i događaj nebi trebali da podsjećaju ni na koga... tek onako, da je podijelim, ima u njoj istine i odgovara vremenu....
     Elem, sjedio jedan stari Lukavački adžo u svojoj sobi sa sinom i pričali su oni o ljudima i dešavanjima u zadnje vrijeme, pričali kako su se mnogi promijenili, kako već godinama u Lukavcu nije više “onaj narod”, ono kahvenisanje i druženje, kako se u neke ljude nešto uvuklo. Pokušavajući da to što bolje objasni sinu, onaj stari i pametni adžo zovnu sina do prozora, pokaza mu na ulicu kroz prozor i upita ga:” Šta vidiš kroz prozor, sine?”
     Sin pogleda i sa čuđenjem, reče:”Narod!”
   Starina se okrenu i reče sinu da donese ogledalo. Sin donese a otac reče da pogleda u ogledalo pa ga upita:”Šta sad vidiš, sine?”
   Sin pogleda pa, nesigurno, reče:”Sebe!”
   Otac ze ogledalo, prisloni ga na prozor i sa tugom u očima reče:”Vidiš, sine, i prozor i ogledalo su napravljeni od istog materijala, samo je na jednoj strani ogledala tanak sloj srebra.... tamo gdje je između ljudi srebro, čovjek vidi samo sebe!”
    Priča je samo priča, ljudi i situacija su izmišljeni....nama u Lukavcu ne treba srebro, trebaju nam čisti prozori!

Fahrudin Ćosić

LTK-INFO.COM